Sa širenjem Evropske unije ka jugoistoku, odnosno u pravcu mnoštva članica bivše Jugoslavije, vrlo je verovatno da će se njene institucije, koje se karakterišu suprotnostima i nejednakošću, pokazati kao nesposobne za suočavanje sa teretom koji sa sobom nosi jedna efikasna i demokratska vladavina. Evropska unija moraće da reguje brzo kako bi se rešila inherentnog demokratskog deficita koji postoji u njenim političkim institucijama. Ako želi da ukloni jaz koji je nastao između njenih institucija i biračkog tela, Evropska unija (EU) moraće suštinski da reorganizuje strukturu datih institucija. Približavanjem ideje proširenja EU stvarnosti, ovaj fundamentalni zahtev postaće neizbežan, ukoliko nova, proširena EU želi da izbegne paralizu ili mogući kolaps. Švajcarska predstavlja idealni primer za Evropsku uniju kako da reši problem reforme svojih nedemokratskih institucija. Paralele između EU i Švajcarske veoma su upadljive, jer su obe sastavljene iz grupa koje govore mnoštvo jezika, kao i iz konglomerata suverenih entiteta, od kojih svaki poseduje jedinstvenu istoriju i kulturu. Federalizam uopšte, kao i švajcarski specifičan oblik federalizma (kooperativni federalizam), predstavljaju najbolje rešenje za rešavanje demokratskog deficita koje trenutno truje institucije EU.