Revolucija koju je šezdesetih godina prošlog veka doneo biheviorizam, i koja je u potpunosti prožela društvene nauke, posebno u oblasti političkih nauka i sociologije, dovela je do nezainteresovanosti za proučavanje institucija i njihove strukture. Osamdesetih godina javio se, pak, novi pokret u društvenim naukama, pokret koji je ukazao na značaj centralnosti institucionalne analize u proučavanju politike i društva, i obnovio izučavanje institucija kao ključne varijable. Nazvan Novi institucionalizam, ovaj pokret u velikoj meri uticao je na usmerenje istraživanja u političkim naukama i sociologiji. Nažalost, mnogi teoretičari i praktičari međunarodnih odnosa su ignorisali Novi institucionalizam, iako je on došao do novih saznanja i proizveo koristan skup metoda koji bi u svakom smislu mogli biti od značaja za teoriju međunarodnih odnosa.